Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (UNESCO) је 1999. године 21. март прогласила Светским даном поезије. Циљ који се жели постићи обележавањем овог дана је промоција читања и писања, као и објављивање и проучавање поезије у језичким заједницама широм света.
Поезија нам открива да појединци свуда у свету деле иста питања, мисли и осећања. Она је субјективна – у мислима и осећањима. Њу читамо, и у њу учитавамо – себе. За њу је потребно време. Она нам каже да застанемо.
Речи у поезији, поред тога што нешто значе, оне и звуче и изгледају – оне постоје као биће. Имају своју боју, звук и мирис. Она нам шаље сигнале како да покушамо да одгонетнемо свет. Иако сажета, она није једноставна. За читање поезије потребно је образовање, осетљивост за лирски израз, познавање традиције унутар које је песма написана, познавање језика и књижевног израза, а пре свега, воља, стрпљивост и упорност.
Ученици другог разреда наше школе образовних профила Техничар за компјутерско управљање (CNC) машина и Техничар за обликовање намештаја и ентеријера, као и ученици трећег разреда, образовног профила Туристички техничар, са својим професоркама Српског језика и књижевности, Иваном Богојевић и Драганом Цвејић Вукић обележили су овај дан читајући поезију наших романтичара, модерниста и савремених песника.
